Žena

БАЈЕ БРЕ. 591

Осванула Мала Госпојина, црквена слава и највећи збор, а тада је најсвечанији и најрадоснији дан у селу. Бијаше лијеп јесењи дан. Још за рана свијет се почео окупљати око цркве. Путевима, што воде између сеоских кућа и засађених липа и трешања, врви свијет цркви. Била је то за мене необична ношња, јер се са свим разликује од ношње сељака и сељанки из сарајевске околице. Лепршају се бијеле бошче на Босанкама, а звецкају гердани од талира и цванцика; прелијевају се боје на прегачама, које су везене по ризи свилом разне боје и са плавим поткићем. Код досељених Личанки, мјесто бошча рупци разне боје, а мјесто прегача — „царзе“. Упали су ми у очи крајишнички типови изразитих црта лица. Ту је Босанац у плавим ч0ханим чакширама и везеним поткољеницама, са фесом или шубаром на глави, ђечермом и ферменом, а на прсима сребрне токе и илике, управо онакви, како нам народна пјесма описује хајдучког харамбашу из турског доба. До Босанца досељени Личани у плавом прслуку и црвеној капи личкој, у многога и са грбом српским. До њега онај досељени из Баније са прслуком и шеширом на глави. Та мјешавина одијела упада у очи нарочито у колу. Ту се може видјети и по који „бараба“ у тијесном одијелу, који је истом дошао с рада из Америке или Њемачке. Интересантно је посматрати играње таквога кола. Свјетлуцају се на сунцу токе и илике и гердани од цванцика. Бјеласају се бошче, прилијевају се боје разноликих рубаца, чоханих чакшира, плавих прслука и прегача, а то све чини дивну хармонију са лицима у разним капама, са осмјехом пуним радости и усхићења.

У пјевању, гдје има по мало пратње, огледа се чежњива младост, туга и радост. Највише ме заинтересова пјесма пуна клетве, |адиковања и туге:

„Америко, пукла пушка у те, „Ко је у те отворио путе „Отворио, драго одмамио. Врло је слично на јадиковање за драгим, који

полази у солдачију, али са више неодређеног страха,