Žena

592 ЖЕНА

бола и бриге. Помислих одмах шта је овим младим срцима дјевојачким крива Америка. па да јадикују на њу и да је толико куну. У исто вријеме запјева други пар бараба — тако зову оне који иду на рад — а „америчке“ и „прајске тете“ — тако зову жене оних, који одоше на рад:

„Бога молим, да ми умре Раде,

Да ме мајка за бољега даде“.

Бијаше ми одмах јасно, а распитала сам и ·_ „снаше“, и дознала сам, да трећина мушких одлазе на рад у Америку и Њемачку, одакле се неки враћају послије једне године, двије или три, а неки остану, „забарабе“ се и забораве на жену и дјецу.

Положај сеоске жене у овим крајевима постао је гори, јер мора радити и мушке послове. Сваког пазарног дана у седмици иде на пошту у оближњу варош, да види, је ли јој муж послао новце из Америке и је ли јој стигло писмо. Сврати се у дућан, да покупује што јој треба за кућу, а како је са дућаном и биртија — а наклоњена пићу из домаћег васпитања, гдје свака свечаност у кући: рођење, удаја, сахрана, почиње са пићем — сврати се, да коју попије, и тако се све то више одаје пићу. До које мјере покварености пада жена из ових крајева најбоље се види из ове пјесме, коју најрадије пјевају „америчке тете“:

„Пи, пи', драгане,

У Америци је магаре, Шаље новце на вагане. Моли Бога, драгане, Да не крепа магаре; Ако крепа магаре Нећеш пити, драгане.“

Замисли, драга Босиљка, колико се види из те пјесме покварености и неморала! Ова се пјесма често чује по биртијама, а дјеца остављена сама себи код куће. Та манија ићи на сајам, гдје продају жито и стоку, тако је овладала женскињем у овим крајевима, да је управо за чудо. Има их више од мушких, а без икаква посла. Понесу плетиво,

па успут плету чарапе, хотећи тиме да изгледају,