Žena

РЕКА 141

деждно очекује да се установи по завјештајима почивших Јована Бошковића и Георгија Ђуровића, на српском дијалекту словима кирилијанским или нашијем црквенијем буквама ради ползе наше младежи,“

Јевросима Лакетића родила се у Србини год. 1760. Отац јој Мато Владисавић бијаше брат графа Саве — који је себе и име српско прославио у братској нам Русији —, а мајка јој Марија била је братичина оглашенога владике Стефана Љубибратића.

Јевросима, као одрасла девојка, уда се за Анта Лакетића. Лакетићи и Јововићи су огранци породице Стратимировића. Пошто преживе она свога мужа и децу, дочека дубоку старост и умре 27. маја 1847. Сахрањена је крај манастира Савине, као што то показује надгробна јој плоча.

У своме тестаменту, пошто се сетила и цркава и сиротиње — између којих и своје слушкиње, ко-

јој је оставила издржавање до самрти — све остало своје имање, као што је напред речено, намењује на просвету и васпитање свога народа у њезиној ужој постојбини. Али у опоруци и ово стоји: Ако би се овој њезиној потоњој вољи са стране владе чиниле какве препреке, да тада извршиоци њеног тестамента употребе њену оставину на какву другу народну корист.

По смрти њезиној, са дозволом старије власти, добра Јована Бошковића, која је оставио на оснивање ове школе, продаду се, и тим новцем обнови се из темеља кућа Лакетићке, у којој је и данас смештена школа. Иста је на прелепом положају, а опасана је свугде наоколо пространом баштом. Више главних врата узидан је грб породице Владисавића, као што је био и на старој кући.

Не ће бити сувишно, да овде напоменемо, како је у овој школи, између осталих врсних учитеља, седам година учитељевао и Симо Матавуљ.

И тако помоћу патриотских оставина Јована Бошковића, Ђура Буровића и Јевросиме Лакетића од год. 1858. па до данас безброј омладине добило је у овој школи корисно образовање и васпитање.

Слава и хвала добротворима и добротворци!

ж ж

ж