Žena

296 А ЕН А

базар, и онда су се спасли људи, а жене су пропале. На „Титанику“ било је друкчије. Жене су већином спашене, људи су већином пропали. Капетан Смит дао је ванредна примера пожртвовања када је дошло до умирања. Строго је пазио, да се спасавају прво жене и деца А када је лађа. потонула, скочио је у море, дограбио једно дете, отпливао с њиме до једнога чамца, предао дете; а кад су и њега позвали да уђе унутра, он махну главом, окрете се и потону. Држао је да нема права да се спасе, јер је било и његове кривице.

Призори који су се збивали на „Титанику“ у очи пропасти лађе, били су веома разноврсни. Било је мушких, који су мирно гледали како иду жене напред и крчили им чак пута. А било их је, који су силом и преваром улазили у чамце. Тако су - тројица обукли женско одело; на тај начин доспели у чамац и спасли се.

А како су се држале жене Било је много жена, које никако нису хтеле да се одвоје од својих мужева, и које су мужеви и морнари силом одвлачили у чамце. А било их је, које никако нису хтеле да напусте своје мужеве и које сус њимаи погинуле. Госпођа Штраус се није никако дала одвући од свога мужа. — ја остајем овде! И није никако ишла. — Остајем код свога мужа! Па је крај њега и потонула. Види се дакле да има још љубави и идејала чак и на догледу смрти. Они призори казују јасно, да се човек уздигао над животињом и да није истина да постаје све гори. То доказује, да борба за напредак и за идејале није узалудна. Било је дабогме и сасвим других призора. Неколико женскиња унело је кришом своје керове у чамац, и то у оном часу кад је било потребно места за децу и за људе. А о једној причају, када је хтела да унесе свога кера собом, па јој то нису дали, она се узјогунила па није хтела сама да уђе, и тако је заостала на лађи и пропала.

После свега овога написала је госпођа Ађегсопуау у енглеском листу „Папу Мап“-у чланак, у коме протестује што су се мушки „измотавали“