Žena

ЈЕ НА 2817

и спасавали прво жене. Она мушкињу не припо-

знаје то право. Лепо им захваљује, али вели, да у двадесетом веку мушки није дужан да на женскиње гледи као на слабији створ, нити женскиње има права да ту галантерију прими. Кажу до душе, да су мушки у овом случају били толико предусретљиви према женскињу, што је за сваког мушкарца по једна жена метала живот свој на коцку, када га је рађала. Али жена нема права, да због тога тражи сличну проту-услугу од мушкога.

Нека мушки признаду женскињу равноправност, нека жени даду њена права, и онда неће бити дужни кад дође до сличног случаја, да имају икаквог обзира према женској слабости. Нека се свако спасава како зна.

Овај је чланак изазвао велику сензацију у енглеској штампи, али треба напоменути, да је госпођа управо изазвана написала тај чланак. Нашао се један Американац, који је у једном американском листу указао на велику газантерију мушкараца приликом пропасти „Титаника“ и довикнуо женскињу, да немају права тражити равноправност с мушкињем, када оне у онако тешким случајевима признају да су слаби створови, и дозвољавају да мушки према нама поступају као према деци, то јест, да се деца и жене спасавају напред. На тај чланак дошао је онда онај одговор енглеске госпође: „Дајте нам само наша права, а не требамо ваше галантерије. Када пропада лађа нека се свако спасава како може!“

Ово питање није могуће на овај начин расправити. Они јаки увек су заштићавали слабије, ако су т. ј. ти јаки у истини били „јаки“, па макар ти слабији и не били жене него људи. Женскиња је по телесном саставу своме обично много слабија од човека, и онај „јаки“, ма какав био ред, увек ће заштићавати слабију жену, док ће онај слаби, ма да има јаке мускуле и широка плећа, крчити

себи пута пред женом ножем и боксером. Милица Ј. Т.