Žena

Ф

ВЕНА 418

Господин Васић је ћутао: — Редје ред,али... Те четири речи лебдиле су му на устима, али није смео да их искаже.

Домаћин као да му је погађао мисли. И зато полако спусти главу на прса. Било му је неисказано тешко. Зашто ва бога да тражи млађу 2! Старија може бити није била лепа као млађа, али није била ни. ружна. Не, ружна зацело није била. А имала јену лицу нечег сталоженог, мирног, што у хиљаду девојака једва да има једна. Кад јој погледате у очи и у лице, видите да је у души њеној мар п ведрина. Видите, да зна шта хоће и да се ма због чега неће ни насмејати ни ваплакати. Истина, није ве лицкала, није умела у друштву да се узбуђује, није за сваку ствар поцрвенила, што се многима тако допада код младих девојака. И он неће њу, неће Милеву, него се ванео за оним стоврагом Милицом. Али то не може бити. Осети, да не треба да малакше. Полако подиже главу и отпоче гласом, који је требао да убеди младића:

— Видите господине Васићу. Није лепо да кудом једну кћер на рачун друге. Па ја то и не радим. Бог да ме сачува тога! Милица је зацело добро дете. Али кад бих ја требао да вам препоручујем, ја бих вам ипак препоручио по нарави — Милеву.

Младић је ћутао. А домаћин настави: — Мплева није ни мање лепа. У Милице је обично лице лепушкасте девојке; Милева могу рећи има у лицу душе.

Младић је и сада ћутао. — Па онда Милева је и озбиљнија и — бистрија. И уверен сам, да више подноси за трговачку кућу од Милице.... Оно до

душе мп трговци најбоље знамо да су укуси равни и да је свакоме оно лепо, што се њему допадне.

Младић је једва приметно потврдио главом, алџ је то домаћип опазио. И сад помало дође у ватру. А знате ли Вп, господине Васићу, да се најчешће преваре они, који бирају по своме укусу и мисле да су најбоље избран

Он је мислио, да је сад изговорио нешто велико, тешко, што ће пмати успеха. Али му младић не одобри. Њему дође у памет, да трговци врло често