Žena

596 ВЕНА

Школа је одмах до цркве; тамо су и два учптељска стана. Један део тога стана гледа у врти врло је пријатан.

Када сам ушла у стан, беше изветрен и у најбољем реду. За мало спавих, да се може бити сва школска деца искупила пред мојим проворима. Одмах после тога уђоше три одраслије девојчице и донеле ми цвећа. Најстарија рече мало вбуњено: — Ми ћемо госпођице бити ваши ђаци. Донеле смо вам цвећа. И ако нас требате да вас што послушамо, само кажите.

Ја сам их ижљубила и рекла им, да се радујем што ву дошле. Бићу им добра учитељица п водећу пх, али никада нећу тражпти од њих, да ме у домавлуку ма у чему послушају; то није њихов посао. Спрота деца; растужила се, као да сам их увредила. Али ћу у томе остати чврста Одлучно се противи мојим назорима да од својих ученица градим елушчад па ма ми како било. |

Звонило је по трећи пут у цркву и ја одох тамо. Све се девојчице, моји будући ђаци искупише око мене, поведоше ме на одређено место и окружише ме. Не могу рећи како ми је то годило. Велика је бевавлена душа детиња, као да су ме познавале годинама. После службе ме отпратише деца до стана. Уведох их у собе и мало сам разговарала с њима. У томе пође школски послужитељ п рече ми, да дођем мало у школу. Тамо се покупио црквени одбор у седницу, а хтели би п самном да разговарају.

Одох у школу. У првим скамијама седи десетак ратара, већином људи осредњих година, а п старији. Горе за учпитељским столом седи стар, сед, крупан и коштуњав ратар.

Кад уђох у школу, сиђе са катедре, спомену ми пме п пружи ми руку. Ови су устали, а он ме је поздравио: Госпођице учитељице, рече, добро нам дошли! Ми смо вас бирали, јер је ваша сведоџба била најбоља, Па буди ћерко онаква учитељица, каква си била фак, Ви дете и госпођице, нисте овде међу странима, сви смо ми Срби, хвала богу, своји. Ако вам ма шта треба у шкоди а и ван школе, само нам ка-

зенаврава ут

једара,