Žena

ЋОЕРА 595

Одмах по свршетку науке, изабрана је за учитељицу на српској женској вероисповедној школи у Славујевцу. То је красно повеће село у дивном пределу.

Било је удешено, да са Даницом оде и мати њена и да нарочито у почетку буде уз њу. Мајка, мати госпође 'Тине, није могла да се одлучи да иде са ћерком и унуком, Била је већ стара, болешљива, па није хтела да оставља своју кућу п сели се. Њени ће време школског одмора пробављати код ње, а госпођа Тина ће је чешће обилазити.

Пред 1. септембар је госпођа Тина отишла у Славујевац, однела потребне ствари п удесила учитељичин стан. Но кад је требало полавитп, стара мајка је била толико слаба и оболела, да ју госпођа Тина није никако могла оставити саму. Нека Даница оде сама, а она ће доћи чим може.

По себи се равуме, да гђа Тина ва своју кћер није ни најмање стрепила. Она ју је тако васпитала, да ће се умети наћа и у школи и у домазлуку пу свима другим приликама.

Када је Даница уочи дана поласка била у Ењпжари да купи некоје књиге, паде јој поглед на неке протоколе. Гле, овакова књига добра би била да у њој уписује своје доживљаје. Вар не би добро било да води дневникр За час се одлучила и изабрала авгодну књижицу за тај посао.

Из тога дневника извађене ву овде поједине стране и места, што се односе на преокрет у њеном жпвоту.

80. августа сам први пут ушла самостално у свет, у борбу живота, Моја страховања нису се пспунила. У души мојој је одлахнуло. Свет ме је примпо на првом кораку много пријатељскије но што сам се надала.

На станици ме је дочекао школски послужптељ и његова жена. Понели ву ми оно мало ствари што сам пх понела собом и увели у село. И људи и жене и деца повдрављаху ме пли отпоздрављаху ме веома срдачно. Изгледа мп, да сви внају ко сам и да ми се радују. На једном раскршћу повлравила ме је гомила девојака са поздравом: ЖКпвела наша госпођица учитељица!