Žena

598 ВЕРА

кажете „госпођа“, алп код нас нема госпођа. Дошла је да вас одведе до нас. Ви ћете, госпођице, данас с нама ручати.

Сада ме и она позва п није било могуће одупрети се. „Знамо ми“, рече домаћица, „да ви немате данас спремљена ручка, а сутра како знате.“

Дошла сам у кућу доброћудних и гостољубивих људи. По подне се искупило више жена из суседства и било је разговора о свему. Много су истицале, како им се допада што сам снажна и здрава.

— Па ваљда није главно да учитељица буде снажна и јака.

Домаћаца рече: — Важно је то, госпођице. Није.

лако бочити се са толиком туђом децом. Ако учитељица није здрава, неће имати стрпљења, а кад изгуби стрпљење, онда је вло.

Жене су ме провеле мало кроа село, и одвеле ме, да ми покажу гробље. А и куда би ме одвеле 2 У нашим селима има за сад још само три знаменитости: Црква, школа и гробље. Морала сам да останем код председникових и на вечеру. И сад је било још више жена.

Изгледа ми, да сам им се допала, и жене већ похиташе, да ме по свом начину усреће. — Ја већ навпрем, како ће се све напослетку свршити, — рече ми једна жена, Лане смо добили красног учитеља. Још је млад као капља, здрав као дрен. И честит је човек. Село га јако воли. Па зар се може друкче свршити него да он вас узме2 Ту ће бити шта видети и натом ће нам п варошани позавидети.

Мени дође та ствар управо смешна, п ја се од срца насмејах. Затим рекох озбиљно: Хвала на доброј вољи. Али ја ве не мислим удавати.

Сад су се оне смејале. — Знамо ми то, рече домаћица. 'Го је таква увречица код госпођица. Јероњее се ратарске девојке не цифрају толико. Оне кажу: Како буде суђено.

Ја сам вртела главом. — Овбпљно мпвлим, — рекох. Ја уопште држим, да учитељица не треба да се РАДЕ Она треба сва да се посвети своме позиву.

- Како посвети2% пита ме домаћица. Калуђерица