Žena

ВЕНА 603

гледају. Шта их се тичег И шта мисле та деца о нама 2

15. октобра. Ноћас сам мислила скоро сву ноћ, шта ћу да радим. Напослетку сам решила, да је прави пут ипак најбољи. То ми је говорила и матп. Изгледа мп да није од најгорих људи. У велу га јако хвале п воле га. Рећи ћу му све Кад има што да говори самном о школи. пли ја пмам што да му кажем, можемо разговарати, тек да деца не мисле да смо се свадили. Каква помисао! Господин учитељ свадио се са госпођицом учитељицом, па су можда једно другом кавалп: Нећу више с тобом да говорим, Не, не. Можемо прозборити једно другоме по коју реч, алп иначе нека ме мане на миру.

16. октобра. — Жена школскога послужитеља, данас је хтела да ме „испита“. Мора да се већ п у селу говори да су се господин учитељ и госпођица учитељица позавадили. Неколико пута је навпјала на ту ствар. Издалека до душе, али сам је разумела. И чисто мп изгледа, да је на његовој страни. Њега сви хвале: Џаметан момак, красан момак, леп момак. Паметан може бити, али да је баш красан и леп, не видим.

Била сам тврдо решила, да му приђем и кажем отворено шта је самном, пи како да удесимо ствар, да нас бар деца не узимају у уста, али нисам могла. Изгледало ми је, да ће ми се стегнути грло, а и ноге нису »теле.

Од матере већ неколико дана никаква писма.

17. октобра. — Оно што се догодило данас, изгледа чисто невероватно. Део дан, после свакога школског сата, хтела сам да приђем своме колеги и рашчистим б њим питање. Смислила сам скоро сваку реч, коју ћу да му кажем. Али нисам налазила храброста да му приступим. Одгађала сам с једнога часа на други. Тако је прошло после подне, када распустисмо децу.

Онда је он мени пришао. Била сам задивљена. Несигурним дрхтавим гласом говорпо ми је оно исто, тако рећи реч по реч оно исто, што сам ја хтела казати — њему.