Žena

602 ЖЕНА

клекпе предамном, ја бих га ЗАТУРАМВ алп он и не помпшља на то. Као да и није од тих људи пи као да се и он не мисли женити, или је можда ваљубљен

МИ коју. Самном је учтив, говорп већином о школским

стварима и хоће да ми је у тим стварима на помоћи. А и кад пређе на какве ситнице, ја пи онда скренем разговор на школу. И све то само бива између часова. Могу лп ја да побегнем са ходника п затворим се у собу, кад Ру да надзиравам децу 2

10. октобра. —- Мати ми јавља да но може још доћи. Са старом мајком мора да је веома зло. А шта ћу ја ако тако још дуже устрајег Једина ми је радост, што осећам да ме моја деца воле и што видим да напредују. Али ме стаје грдног напора. Тешко је то говорити по неколпко сати и пазити на сваку реч. По подне сам кад-кад тако уморна, као да сам цео дан копала.

Јутрос је била магла, па после ударпла киша. Боже мој, како то време страшно утиче на моју душу.

Кад смо распуштали децу, питао ме је мој ко-

лега: — Имам ди књига за читање Одговорила сам чисто вабрпнуто, да имам и да не требам ништа. Он рече чисто жалосно: — Не знам шта вам је,

алп не радите добро. 'Греба више да се шетате. Овако не можете дуго издржати.

Хвала богу, једва ми једаред дође на згоду. — А шта је вас стало, рекох му, хоћу ли издржати пли не2 То је моја ствар.

Као да сам га ударила руком по образу, тако му је било. А привнајем, није ни менп после бпло пријатно. Ипак ми није говорио о љубави и није клекао предамном.

12. октобра. — Ово је други дан како не говоримо. Јуче сам се после сваког сата нешто забављала, с децом и он је осетио да нећу е њим да пмам никаква посла. Данас ми није ни једанпут прилазио. Изгледа ми некако тужан, невољан._

14. октобра. — Шта ћу да радим7 Матп ннкако не долази. А овако ипак валда не може остати. Деца ву приметила, да смо ми свако у другом крају ходника и да не разговарамо. Сваки час нав чудно по-

: | ;