Žena

ВЕНА 607

рали. Само се данас по подне нашао у малој бливини и питао ме, баш кад су деца улазила у школу: Ово се канда спрема нов потоп 2!

— Не бих много жалила, рекох И запста сам тако и осећала.

Он ме погледа и рече тихо: - Ва неколико дана знаћу п ја, дали бих волео да жпвим или да умрем. Шта је хтео тиме да каже 2! Бејах већ отворила уста да га питам, али се брво окретох п уђох у школу. — Шта ме се тиче.

14. децембра. — Шта ћу садг Бог нека, ми буде сведок, ја не знам како је дошло дотле.

Није ми говорио да ме волп, и није пао предамном на колена. А ја сам луда мислила, да се мора почети в тим, па кад већ дође дотле, имаћу начина да прекинем.

Но сад видим, ако п нису клечала његова колена предамном, клечали су његови погледи. И говорио је његов дрхтави глас оно псто што и његове очи, нако је била реч о десетом. А знам ли ја шта су говориле моје очи и мој дрхтави глад...

А како да се догоди тако најеларед И шта ту сад да радим 2

Данас су нам стигла накнадно нека учила. Међу њима и нове земљописне карте. По свршетку школе смо у мојој школској дворани заједно растварали пошиљку и узимали шта је чије.

Био је развио земљописну карту по столу и ми смо разговарали. Били смо сасвим близу. Напољу поче да се спушта сутон, ми сагли дубље главе да боље видимо. Нека необична струја прође ми тело. Хоћу да се отргнем тога положаја, а не могу. Његова рука

дрхће и он ми небигурним прстом показује пругу на карти: Ово је Дунав, где утиче Сава, — Не знам шта ми би. Ни да одем, нп да останем. У неприлици почех и ја да показујем претом, а не внам је ли дрхтао: А ево и овде Дунав где утиче Тиса. Ово је Су-

бутина Овде Вршац! Овде је Сомбор! Овде Нови Сад. Тако смо читали с мапе све брже и брже.

А где смо ми запшта он на послетку кад већ