Žena

606 _ ЖЕНА

мене жена председника црквене општине. Поввала ме на ручак и рекла да нпкако не ивостанем. Хоће мало да ме извуку из моје чаме.

Отишла сам. На ручку су бпли некоји њихови рођаци, ја п мој колега. Да сам знала да ће и он тамо, не бих никако отишла. Али кад већ бејах тамо, шта сам знала да радим.

Мој колега био је необично весео. Приповедао је лепо и разговарао паметно. Слушала сам га сваке недеље појати у цркви, али како он пева народне песме, тако још нпсам слушала. Свакога морају подилазити мрави.

Он је прилично пао, али је остао присебан. Очи му беху важарене п светлиле су чудним сјајем. Неколико ме је пута погледао, као да хоће да ме прогута. Био је то ружан несносан поглед. Сасвим друкче изгледа кад је тужан.

Ја сам се нешто раније извукла пз друштва и отишла кући. Он је дошао мало доцније, и дуго шетао пред школском зградом. Све ми се чини, да сада станем код провора и погледам на улицу, видела бих га. како још шета.

1. новембра. — Већ од неколико дана осећам, да нисам здрава. Не би ме било ни најмање жао да умрем што пре, али шта би моја несретна мати, да паднем у кревет. Она не може напустити стару мајку ни часа.

20. новембра. — (Све је по старом. Само осећам да све већма слабим и венем Ох мајко моја, како се осећам сама и изгубљена.

10. децембра. Сваки дан сам узимала у руке дневник, па га опет остављала, јер кад узмем перо у руке, не внам шта да пишем. Да имам овде искрену другарицу, па да јој наслоним главу на груди, чини ми се, могла бих јој дуго причати, али писати — мучно ми је.

Кита пада већ неколико дана узастопце, и свака капља као да пада на душу и притискује је. Сирота деца су између часова у ходнику. Мој колега васали цигарету и пуши. (Ово неколико дана, од како пада киша и како је ходник пун деце, једва смо разгова-