Žena

ВЕНА 611

Управо, шта не стоји с тим у вези2 Питање о браку је конац, на који можемо нанизати цео живот. Са питањем о браку испреплетено је све, и ја сам под насловом „О браку“ могао да пишем слободно о свачему, па да ми се не може пребацити, да то не спада на ствар.

Наравно: Са извесног гледишта може се говорити, како је чисто лична ствар, ко ће се с којом венчати и која ће поћи за кога. Они ће после гукати једно другоме, или вадити једно другоме очи. Са тога ускога гледишта брак је најинтимнија приватна ствар, пред којом сваки треба да се што дубље повуче у страну, и полу стидљиво, а полу враголасто да обори главу.

Али када посмотримо брак са ширег гледишта, онда та ствар изгледа сасвим друкчија. Брак је темељ породице. А породице су темељ народа. Може се с пуним правом рећи: Од моралне, материјалне, физичке снаге породица, зависи морална, физичка и економска снага народа. Где је брак на нездравој, трулој основи, тамо су нездраве и труле прилике у породици, и из таквих породица не може ви народ црпети снаге за свој развитак. Где су трошне цигље, тамо се не може створити чврста народна зграда. Реформисати брак, значи реформисати народ у сваком погледу.

Оно што људе највише спаја, то је њихова блискост по крви. На тој блискости се оснива заједница и љубав између родитеља и деце, између браће и сестара, па онда између рођака. Код брака је обратно. У тој заједници баш не сме да буде. крвнога сродства. Човек и жена, у којима је туђа крв и туђа кост, треба да склопе брачну везу. И онда је природно, да ту треба да буде друге привлачне снаге. Што је једно мушко, а друго женско, то је врло мало за данашњи брак. Из таквих бракова не могу да излазе онакве породице, које су дорасле огромним потребама људи двадесетог века.

Она велика задаћа брака, да рађа децу и да их васпитава, не може се потценити. Али с друге стране има право Хегл, кад каже, да се деца могу