Žena

ПК НЕНА

рађати и ван брака и да се могу васпитавати ван породице. Мора се у најјачој мери и у првом реду узети у рачун, да брак треба да буде веза двају душа разнога спола, које се стапају уједно. Та душевна веза надопуњује и усавршава и подиже обе стране. једино та душевна веза даје им снагу, да издрже и истрају у свакој беди и невољи, до гроба.

Рекао сам већ у овим чланцима, да само та душевна веза уздиже брак човека над животињом. Та јака душевна веза, када је потребна за брак крлтурног човека, искључује и многоженство и многомуштво, искључује бракове, у које улази гомила мушкараца, са гомилом жена и искључује све форме, што их налазимо у прастарим временима, па их и данас налазимо код дивљака.

Душевна веза. која је потребна за брак културног човека, претпоставља сличност душа, које се спајају. У правоме браку треба обе стране да су душевно сличне. Они који улазе у брак, треба у свима главним питањима да слично осећају, да слично желе и слично раде. Што он хоће, да хоће и она; што она неће, да неће ни он. Овде не мислим да буду слични у свему, као две машине, које једнако раде и чији се точкови исто толико пута окрену у минуту. Не! Него да имају у главноме једнаке погледе на свет, једнако схваћање о моралу, једнаке назоре о својој дужности и праву, као и о васпитању деце.

Само они бракови,у којима се то бар приближно постигне, могу бити у истину сретни. Само тамо могу да се стопе две душе и да пренесу благотворни утецај и на децу. И онда ће сасвим друкчије изгледати народи, државе и човечанство.

Нећу да испитујем: могу ли се и данас наћи примери такових бракова. Ако и могу, нема их много. Данашња гомила бракова сушта је противност ономе, што би требао да је брак модерног човека. Не само што не можете да нађете потребну сличност у интелигенцији, у осећајима и назорима, него гледамо гомилама и таквих бракова, где постоји чак и телесна одвратност међу супружницима.