Žena

НЈЕНА ____ЕА

МЕ 2ЕЗИИА ВАВА ЕРИ

| васпитању умном, моралном и телесном,

Написао Херберт Спенсер, превео Ј. Миодраговић. П. издање. Издање књижаре С. Б. Цвијановића у Београду. 981 страна. Са сликом пишчевом.

Ово је старија књига, изашла је на енглеском језику још 1861. године. Али је Спенсер неоспорно један од највећих умова у човечанству. Стога препоручујемо ову књигу свима који је нису читали, нарочито матерама.

Из одељка о моралном васпитању доносимо угледа ради неколико занимљивих места Реч је у томе одељку о томе, да данашње васпитање, начин за страшивања и кажњавања не ваља, него треба васпптавати децу начином, који одговара, „природним последицама“.

Ево шта каже Спенсер:

„У свакој породици, где има мале деце, настаје често оно, што матере и млађи вову „вашар“ или неред. Дете је имало кутију играчака и све их је растурило по поду. Или је цвеће, што га је у шетњи набрало, растурено по столовима и столицама. Или је девојчица, градећи хаљпне својој лутки, разбацала, стризе по соби. Да се уклони тај неред, у највише случајева падне трудба на свакога другог пре ного па онога, ко је крив и на кога би требало да падне Ако је ово учињено у соби за децу, онда тај посао предузима девојка која пх чува и то често с великим тунђањем вбог тах „трица“; ако се пак ово деси у другој којој соби, онда та дужност пада обично на старије дете или слушкињу: а крпвац претрпи само грдњу. У овом врло простом случају неки су родитељи ипак довољно увиђавни, да више или мање поступе правилно, а то је, да дете нагоне, да само покупп своје ствари и стризе. Труд, да се растурене ствари уреде, јесте права последица растурања. Сваки повленик у својој радионици, свака, домаћица у својим пословима доживљује ово искуство сваки дан. И ако је васпитање припремање за живот, онда п свако дете за рана ваља да тече ово искуство. Ако се дете успротиви овој природној казни (што лако