Žena

226 ОК НА

мајку, која зна, да овај интерес којим оно посматра сагоревање хартије долази од здравога нагона за испитивање, и која је довољно увиђавна да може размислити о последицама свога мешања, она ће мислити овако: „Ако се умешам и забраним му ово, спречаћу вадобивање извесне суме знања.. Истина је, да могу спречати да се дете не опече; али што ће тог Оно Бе извесно изгорети ма кад други пут; а за његову срећу у животу је од велике потребе да повна 0собине пламена. Ако му забраним, да сад падне у опасност, оно ће извесно ма кад доцније пасти у исту или у још већу опасност, и то можда онда кад никога не буде ту, да је отклони. А кад би се несрећни случај десио сад, кад сам ја ту, ја бих га сачувала од сваке веће опасности. Шта више, ако бих му казала, да то остави, ја бих му одузела једно сасвим невино и заиста поучно занимање; и оно би то примило в неповољношћу. Како оно не зна за бол од којега га ја чувам, а од моје ће забране једнога му задовољства осетпти само незадовољство, то ће оно прави узрок тога свог незадовољства гледати у мени. Да га сачувам од повреде, коју оно не појима и која по томе за њега не постоја, ја га вређам на начин који оно дубоко осећа, и тако у очима његовим изгледам као средство за непријатност његову. Најбоље дакле што могу учинити то је, да га подсетим на опасност и будем готова да му, ако ватреба, помогнем и сачувам га од озбиљне штете.“ Према оваком нахођењу она ће рећи свом детету: „Бојим се, да не изгориш кад то чиниш,“ Дете по свој прилици неће пристати и најпосле се може опећи, И какве ће бити последице2 Прво, дете је добило једно искуство које би оно морало учинити ма кад, и које за добро своје никад не може учинити сувише рано. Друго, кад пак увиди, да је неодобравање и опомена материна имала за циљ добро његово, онда оно има у томе нов доказ да га она доиста волп, и још један узрок да потпуно верује у истинитост њенога ми шљења и доброту намера њених, још један разлог да је волп,