Žena

Нада: Ити би се забављала, да си прва, па Ева, као наша Евица.

Загорка: Гле, гле, цвикер!

Евица: Знаш, кратковида сам.

Јелена: (Лагано говори, иронично) Од силна читања!

Јованка: (Врло брзо говори.) Од вас, силних, не може човек доћи до речи. Чекај, да вас ја промерим. (Гледа их издаље, мери их од пете до главе.) Како сте ми се лепо удесиле, голубице моје, али опет зато ни једна као ја. Овако се (показује на себе) девојке удесе. А гле, Нада има један курјучић дебљи од другога. Јулка се до грла закопчала, а то није по моди. Милица хоће све да нас за појас задене, а не допушта јој струк. Загорка није још ни једне шале избацила, а ту је с мисли и персоном. Меланија држи руке напред, а то није по бонтону. Евица гледа у земљу, а треба у небо. А мојој Јелени, мојој Беби немам никакве замерке. (Окрене се с њоме).

Све: Лагано, еј лагано! Хоћеш ли нас поплавити ко Тиса!

Загорка: Маните Јованчина језика. Наоштрен је и без тоцила. Него да вам задам загонетку. Меланија, ти си отресита! Дед реци брзо: Ко покупи пегро, поп покупи пеп'о. Па тако трипут.

Јулка: Ја ћу! Чекај!.. По ко-ку-пи ке-по.

Све: Ха-ха-ха-ха!

Меланија: Чекај, ја ћу!.. Ко по-пу-ки пе-ко.

Све: Ха-ха-ха-ха!

Загорка: Дед ти, Јованка! Рци слово тврдо:

Јованка: (Брзо). Ко покупи пег'о, поп покупи пеп'о. (Трипут).

Све: Право, право!

Загорка: Код Јованке нема кубуре.

ПЕТА ПОЈАВА. (Долазе Љубица и Зора.)

Све: А, а-а... (Поздрављају се и рукују.) ·

Евица: А што баш последње»

Меланија: Ураниле к'о зора на Божић!