Žena

ЕРО _ини

пушташе своју душу, тужно понављајући: „Ница, 15 година, Рим — лудорије, сликарство, амбиција, невјероватне наде: — па свршити у мртвачком сандуку, чак и без љубави...“ |!

Господин Франсоа Копе, који је добро познаваше, говорио је: „Пред овом блиједом и ватреном ђевојком, помишљах на неке изванредне, чврсте и до раскоши миришљаве цвјетове — а у дну мога

срца, тихо шапташе један глас: и ово је много“ |(%)

Мајчине жртве — Влада Марковић —

„ЗКена не служи војску и не иде у рат!“ „Она не поднови никакве жртве за државу и за људско друштво! — Тако говоре сви противници жениног права, и упућују је, ко бојаги на њено „природно“ место — у кујњу. А по неки ћејош идпотски смешећи се рећи: „жени бољз личи варјача у руци. него перо и професорска катедра“.

Наравно, сви ови људи, који су противни жениној еманципацији (изједначењу у правима и дужностима са човеком) заборављају на прогрес друштвени. Ваборављају, да је жена у данашњем времену осуђена. на веће напоре и веће жртве него човек. Милијонима. · је жена данас, које поред своје триродне дужности:

· рађање, одгајивање и васпитање деце — морају се старати п ва хлеба и остале кућевне потребе. Милијонима је њих, које је прогрес друштвени одвео у фабрику и радионицу, да децу коју су родиле, могу и одтранити. А да п не говоримо о телесним и душевним мукама, при рађању и умирању децег Па ипак има људи који то не прознају. Који жену сматрају као неку обичну „ствар“ за насладу. И који јој оспоравају да према њеним жртвама — заузме место у људском друштву. Они хоће да жена остане потпуно ватворена у кући као што је то било у сред-

(5) При пријеводу ових двеју минијатура, преводилац се служио

како оригиналом, тако и њемачкијем и талијанскијем пријеводом подједнако. Н. Бокељски.

3