Žena

524 Ћ ЕНА . прихвати учитељеву науку. То је тако било и код врло многе друге деце.

Дакле од свега што је Станка могла у свом детету спасти било је то да за време овог зулума памти да су му дедови били Срби и да је и он Србин. Само докле ће трајати тај зулум2! И хоће ли и та деца после умети са заносом причати својој деци, да су им стари били Срби и дасу и они Срби2

» 5 ж

Дође време да жене „Ратка“. Отац је већ спомињао Станки девојку, која би била за њиховог Ратка. Она га је опрезно, вешто, из далека, као што то жене уме, одвраћала од те девојке. Износила му је мало данас, мало сутра, као узгред све мане њене, спомињала све, што се могло рећи против девојачке породице. А где је девојка и где

је породица, да им се не би могло замерити ма шта.

Јова се убрзо пољуљао. — ја не знам коју би 'онда 2 ! упита. Она као да се промишљала. — Па ето Ружа,

рече напослетку.

— Да видим и промислим, рече и оде. А у ствари већ је било готово. Тако је видела и промислила Станка. |

А она је видела и промислила, да њен Растко понајвише ужива, ако може да се нађе у близини Руже. Наравно! Не може то бити, да он дође родитељима и каже: Хоћу да се женим и узмем Ружу! Можда би се срушило небо на земљу. Али је могло бити, да му родитељи изаберу девојку, коју и он сам мари. Станка се сетила како је било њој, када су јој родитељи из небуха споменули будућег мужа, на кога није ни мислила. Овако ће бити све добро. Учиниће сину по воља, а он неће ни знати, да га жене — њему за љубав. И биће њој по вољи, а њен човек неће ни знати, да се повео за женом. У оваквом и сличном лукавству нису ни Маћедонке "заостале иза других својих сестара. А напослетку, у оном потчињеном положају зар би могле остати

живе, да немају тог лукавства.