Žena

ЊЕНА 559

Гајић: — Да... са једном другом... коју водим... и која ме волп п љубп.. коју обожавам... и која ме обожава... пдеалише.

Наталија, преклањући; — 0!

Гајић, удаљавајући се: — Не задржавајте ме. Наталија: — А!

Гајић: — Сувише је доцкан, госпођо. Наталија: — 017... А1...

Гајић, подражавајући је: — 01... А!... Када никада вшше не би говорили, ви п све ваше друге, људи би мање несретни били. (Излази.)

ПРИЗОР ЧЕТВРТИ. Наталија, сама.

Наталија: — О! (Тресући болно главом.) А!... (Одлучује се да ввоци.) О!.. (Зауставља се и враћа се оборене главе.) А!.., (Увима вез са срџбом.) О! О! 0! 01! 0!,. (Налави ппсмо, које је Гајић написао прелета на очима пуштајући „О!“ и „А!“ у различитим тоновима и на крају — прене у смех.јА! А! А! А! А!... (ЖЖалећи што се смејала,) О!.. Равмишља нешто, по том, омаловажавајући баца пасмо на вемљу.) А!... (Покајавши се.) (О!... (Диже ппсмо са вемље, меће га у своја недра и, бризне у плач, А! А! А! А! А!... (Гони тугу и брише очи.) О!... (Спа-

зивши да се врата отварају.) А!

ПОСЛЕДЊИ ПРИЗОР. Наталија и Гајић.

Гајић, па вратима: — Наталија!

Наталија, не окренувши се: — Мплане!»

Гајић, као горе. — Ја вас волим!

Наталија, као горе. — Запстар

Гајић, приближујући се: — Да... запста.

Наталија: — Паг

Гајић: — Па хоћете ли да пристанете,.. да будете... госпођа Гајићка... моја жена...2

Наталија, сањиво: — Гајићка...7

Гајић: Да... знам да то нпје баш тако звучно... лепо...

Наталија, опета као у сну: — Гајић... п Милан ..

Гајић, преклењући: — 0!