Žena

ЖЕНА 517

Маћедонке. (;

(Прича из српско-бугарског рата.)

У Маћедонији између Штипа и Кочана, има питомо село. У ближој и даљој околини дижу се мањи висови и горостасне планине.

У томе селу родила се у попа кћи Станка. Била је најмлађе и девето попово дете. Тамо попови не дају мушку децу на науке, нити спремају ћерима мираза Девојци не треба мираз, него здраве руке и да се разуме у домаћим пословима. А мушка деца уче се пољском раду.

Поп и сам много не зна. Ако у имућних сељака има дете, које је бистро, не воли много да ради, него сања и воле да загледа у подеране листове какве књиге, онда га даду попу на науке. Тамо се научи читању и писању и молитвама. Ако кад год баш и пофали у молитви или изврне какво слово или реч, не чини ништа. Људи тамо тврдо верују у Бога, па и то да је Бог добар и да ћеи попу опростити, ако мало погреши у служби и молитви. Главно је, да сељак који спрема сина за свештеника, не буде сиромах. Грчке владике и егзархисте нису никога попиле бадава, нити бадава додељивале парохију. Та и онако се ни један поповски ђак није на испиту показивао много упућен у богословским наукама, па је бољи био увек онај, који боље плати.

У поповој кући има обично по једна црквена књига „Житија Светих“. Око те књиге обилазе попадија и деца, као око неке светиње. Али је поп Сима, Станкин отац имао крај „Житија Светих“ и неке календаре из Београда и српске народне песме. „Житија Светих“ стајаху на видном месту, на једном великом сандуку,:а они календари и оне народне песме беху скривене, иза гредице. Нити су грчке и егзархијске владике, нити су турске власти волели српске књиге.

Када западне снег, те се не може из куће, онда поп Сима окупи око себе децу и попадију, те им чита из оних календара и казује им народне