Žena

518 ЖЕНА

песме. Они онда сви гледају у њега као у свеца, а оно што им чита, улази дубоко у душу њихову. И онда сву ноћ сањају о оним српским јунацима, о Цар Душану и Краљевићу Марку. Сањају, како се Марко пробудио, разгонио турске буљуке и ослободио их. И сањају како не сме ни један Турчин више дирати у Србина, нити се они боје више Турака. Сањају и у сну се смешкају.

Док је поп био млађи, изађе на њиву, па 06рађује оно мало земље, а и сељаци му помогну. Кад поста старији, заменила су га деца, па се бавио само црквеним стварима.

Станка је ишла лети боса, зими у опанцима. Живела је и носила се, расла и одрасла као и сва друга деца. Једнога дана, у недељу, пред подне, дође им посета. Мати јој нареди да послужи кавом и ракијом. Тога дана по подне нашла се са својим другарицама у порти, а једна јој другарица честита: — Шта је Станка, испрошена си! Честитам!

Станка испрва поцрвене, после се насмеја. За. кога 2!

— За Јову Мирковића.

Станка климну главом. — јЈок, ја не знам ништа.

И тамо кад климну главом значи: не, а кад затресу главом с десна на лево и обратно, значи; да.

Кад Станка чу име јове Мирковића дођоше јој у памет јутрошњи похођани. Могло би нешто бити. Али се не обрадова много. Јова Мирковић био је син доста имућног оца, он је осим сестара јединац; кућа угледна, али је био некако туњав, млак. Није био створен да се допадне девојкама.

Сутра дан зове Станку отац и каже јој: — Да си благословена во вреки вјеков. Јуче су те испросили за Јову Мирковића.

Она обори очи и пољуби оца у руку. У млађега поговора нема, а било би зазорно да с оцем проговори и једну даљу реч о томе. Кад дође по њу, она има да напусти очеву кућу, а све што треба за то, то ће већ спремити родитељи.

Прстенова се, венча се и оде у кућу Мирковића. Живела је с њим како то већ иде од старина