Žena

664 ВЕНА.

свиленим хаљинама и белим рукавицама, те под_мукло напада свачију част.

— Тако је чика Мирко, погодили сте. Хоћу да је тужим. И хоћу да се цела та ствар расветли сведоцима, на суду.

Док је она то говорила, на адвокатовом лицу појављивао се све већма мргодаст изглед. И место да одговори, запалио је цигару и ћуташе и даље.

— Шта је за бога2 питаше га она скоро поплашено. А ја сам се уздала у вас.

— Па у мене се дете можеш увек поуздати, али се у овом случају врло слабо можеш поуздати у закон.

— Како би то било наопако2 Зар ви тако чувен адвокат, да ми не можете прибавити на суду задовољења у овако чистој ствари.

— Тешко ће бити, да ти потпуно растумачим ствар. Ал слушај: Пре свега ти морам. казати, да је она неваљалица веома вешто и подмулко изнела ону ствар. Казала је, да си била тамо где си била. А додала је, да она никако не верује, да се у оној кући догађају ружне ствари. А баш зато бојаги не верује, јер и ти идеш тамо.

-— Али се јасно види шта је хтела, узвикну Милка.

— Јасно је за тебе, за мене и за оне који је познајемо. Али закон тражи, да клевета или узреда части буде отворена, несумњива. Суд ће мерити речи, а не праву намеру. Управ он ће намеру хтети да дозна из речи, а оне су речи веома обешењачки удешене. Она те је бајаги још бранила. Па онда, она није ни говорила о теби. Говорила је о призивању духова, и нузгред споменула не да си неваљала, него да си поштена жена. Ствар тако стоји, да би она на суду могла бити ослобођена и онда смо се ми посекли.

— Па напослетку нека јој суд даде и орден, не марим. Али ја хоћу да на суду изађе све како је било. Нека се извиди: је ли онде било неваљалства или мале моје непромишљености, због призивања духова.