Žena

ЖЕНА 677

бирамо семе, него примамо оно, које су нам прилике из равних побуда наметнуле. Не гледамо, шта ће и колико ће на туђем језику научити и колико ће то детету користити. И не питамо, у какву га околину дајемо и шта ће та околина од детета створити.

Нама треба дете в папагајским склоностима. Нека зна говорити туђим језиком и нека се тако уме у туђем друштву наћи, па смо, држимо, постигли, што смо хтели, — образовали смо га.

Колико су ти наши криви назори далеко од онога правог. Је ли нам циљ, да дете научи туђ језик, п ништа више, можемо то лакшим начином и с мање трошка постићи. Ваља, дете дати у кућу, у којој се говори само оним туђим јевиком или му дати слушкињу туђега језика да је увек с њим, па ће нам се за годину дана жеља лепо испунити. А дати дете у туђу школу поред своје рођене, значи убити га у појам и скренути читаво његово васпитање е права пута.

Можда то изгледа маленкост, Но то може да изгледа само на први поглед. Кад о том равмислимо, доћи ћемо до уверења, да дете, учећи годинама Уб јевик, не може присвојпти оне силне појмове, које у у младо доба треба, да присвоји. Мако неки део тих појмова присвоји, половно их присваја или сасвим криво. Или га савна по називу, а саму стварност појма не схвата, јер га зна по називу на туђем језику, а на свом рођеном не зна; или га зна и по називу и стварности, али му се не удубљује у ум и срце у оној мери, у којој треба, а ако се пи удубљује, онда не у оном смеру, у ком треба,

Толико штетује у знању и науци, док не савлада тешкоће у учењу туђега јевика, да се то не да довољно одмерити, Дабогме, да је све мање штете, што даље иде у образовању на туђем језику. Али је свакако непобитна истина, да се мора годинама образовати на туђем језику, док не уђе у суштину ње гову и док не узможе на њему доста олако појимати и схватати, као што би могао на свом матерњем језику. Но док има штете у знању и науци и док те-