Žena

И 105

офисира, да јави петом пуку, како му долази помоћ. Тамо су љубили гласоношу, прекинуше припреме за одступање и продужише новом снагом борбу.

Борба се таласала целога дана.

Бугарима је престизала нова помоћ из Штипа, докле је било. После подне биле су све снаге, и српске и бугарске. у борби. Од 3 до 6 сати по подне, достигла је борба врхунац. Бугари су напрегли последњу снагу да потисну и пробију српску линију. Нападали су средину, лево и десно крило једнаком снагом. Они, који су били на Куманову, причају, да онакве ужасне ватре ни тамо није било. Изгледало је, да нема ни стопе земљишта, које не беше засуто било пушчаним било топовским гвожђем. Штаб треће армије стајао је на вису и посматрао борбу. Ништа се више није могло учинити. Ништа помоћи. Јачина расе; телесна и душевна снага ће одлучити.

И ако је бугарска бројна надмоћност била велика, после 67, сати по подне почели су да малаксавају. Од тога часа овладало је њима уверење, да не могу са Србима. А Србима је надвладало уверење, да су претурили најстрашније, и да ће они сад већ зацело свршити са Бугарима.

Ватра је још увек била паклена, али малаксаше. Од 7 до 8 сати престала је сасвим. Крваво разбојиште обавио је мрак.

Од 1 сата по поноћи нико није јео, и једва ко пио. Сад дође ноћ. А требало је саранити мртве и збринути рањене. А тих је било много. На једном једином вису близу сирчелерских виногради, набројао је један српски офисир на. маленом простору од 100 квадратних километара, око 600 бугарских лешева. На томе је вису била српска батерија. Бугари су побили топовску запрегу и послугу, и узели вис. Српске чете јурнуше да поврате вис, а Бугари су га упорно бранили. Не одбранише га. На све су висове јуришали и по неколико пути, на тај један — никад више.

Војници сели на земљу, држе пушке међу ноге,