Žena

106 - ВЕНА

и дахћу од умора. Доноси се и дели пушчана и топовска муниција. Ко може да спаваг Бугари на неким тачкама пуцају непрестано, с времена на време прозуји понеки куршум. Али шта је тог Нико се и не осврће...

Док се ово догађало на бојишту треће српске армије, Бугари су напали и прву српску армију, која је била груписана на простору: Крива Паланка – Кратово – Св. Никола. Са једним налетом посели су Ретке Буки и наместили тамо своје топове. Пошли су да узму Цар Врх, али су одбијени. Бугарски напад на прву српску армију био је силан, али не тако јак као онај на трећу армију. Прва армија прелазила је у напад, да би олакшала положај треће армије.

Резултат тога дана био је, да су Бугари задржани већ на првим окомцима код реке Брегалнице. Њихово највеће уздање у мучки напад изјаловило се. Њихова вера у победу беше пољуљана. Истина, они су у вече 17. јуна држали још неке тачке, као вис 550 код Ш. српске армије, за тим положај Дренка код злетовске реке, Ретке Буки, али су нарочито на Ретким Букима били пред мрак јако пољуљани. И што се није догодило вечерас, · било је сигурно, да ће се догодити — сутра.

" Наредба српске главне команде првога дана у вече гласила је: Сутра (18. јуна) отети све положаје који су још у бугарским рукама, па онда прећи у напад.

18. јуна, нападоше Бугари и опет после поноћи у 1 сат. Хтели су и опет да задрже у својим рукама иницијативу. Српски војници и онако нису спавали. И говорили су: Баш добро, бар ћемо раније свршити.

И опет наста борба и клање. Но није ми намера да описујем појединости те страховите борбе. Не пишем историју рата. Намера ми је била, да изнесем само општу слику те борбе. Да читаоци добију у главноме појма, са каквом је страхотом вођена та борба.

Срби су другог дана оне велике битке, и код