Žena

МА КЕЈА

Нек је богу и на томе хвала! Што молила, то су измолила, Да доживи храст бар доба ново, Освећено, ускрсло Косово...

Од то доба било је страдања Било борбе и било надања

Ал' се тешко зло на добро мења, Гинула су силна поколења

И чекала, а не дочекала,

Да свом роду поврате слободу.

И тек сада после нових рана, Нових жртви и крвавих дана Старо сунце, са светлошћу новом Просу зраке Српством и Косовом... ја доживех, што ми богом дано, Испуни се, што ми обећано,

И сад тицо остави ме, мани, Први ће ме ветар да сарани. Дошло доба, да идем у гроба:

Али гавран ни пером не креће, Он храст стари овако салеће: Ако | доба, да идеш у гроба, Зашто носиш и у гроб односиш Оне друге протутнеле дане, Друге приче и друге мегдане. Ти их слуша од старих ветрова, И од старих мрких гавранова, Зато, причај стара, сува грано И све друго што ми је незнано: Шта су крила важна места ова Пре и после крвава Косова 7...

Опет гавран подавио крило, А храст прича што је најпре било.