Žena

ЕВА 201

Нако је гђца Јулка пробала | младожење. (Истинита приповетка).

Допустите да вас пре свега упознам са госпођицом Јулком. Висока, крупна, здрава, добра, паметна, духовита.. Ал видим, ви се већ смешкате. Све су јунакиње у приповеткама, високе, крупне,

здраве, добре, паметне, духовите Т. |. ако ће се на крају удати. А оне које треба на крају да пресвисну од бола и туге, те су већ напочетку помало бледе, малокрвне, нервозне. И да ми не би могли казати: Ово је само за приповетку, ја је нећу даље ни описивати. Али је била заиста красна девојка, ретка девојка. Може бити да ћете у току приповетке наћи, да је имала и мало бубица, али без тога би било сувише сувопарно. Те разне женске и мушке бубице су управо со живота, да нам живот баш сасвим не обљутави:

За време ове приповетке Јулка већ није имала матере, а отац јој је био веома богат економ. Најбогатији у читавој жупанији. А он је уживао понајвише у својој Јулкици.

Јулка је имала и млађу сестру Ружу, но и Ружа

је била већ девојка на удају. Ружа не би била оно што јој име каже ни онда, да јој се није догодила · несрећа. Није имала „дзе тавне очи, две ноћи“ као њена сестра; није била ни онако развијена ни здрава, нити јој је коса, кад је расплете, падала до преко колена. Но кад се једном њихов аутомобил изврнуо у јендек, она се јако озледила. Нешто врло мало је рамала, а њен онда раздрускани нос нису могли сасвим довести у ред ни бечки, ни париски лекари. А нос и кад је леп, није леп; то је најгаднији део човечија тела, а кад се још мало искриви како не треба, почини незгоде и на најлепшем лицу. Ружа после оног несретног догађаја постала још мало и пакосна. О њој су говориле њене другарице, да уме да уједа.

Јулка је напротив постајала све мирнија, блажија, може се рећи меланхолична. Она није имала