Žena

210 ТТ Е НА

Пријатељи су се шалили: — Море песниче, банкротираће лист још пре но што дођеш до стоте.

јулка га није баш волела, али јој се чинило, да ће јој бити још понајмање одвратан он. Само не сме нипошто онолико превртати очима, каду њу гледа, као што сад чини. Од тог се мора одучити. Али пре свега мора издржати строгу пробу. Хоће да се увери, је ли заиста у њему песничка душа.

Прво ће да га секира, шиканира, багателизира. Да види: Хоће ли он то издржати. Ако је човек неће. А ако је зинуо на њен новац показаће се и то. ___ Баш је оне недеље, у њиховом листу изашла 36-та песма под насловом: Њој. Сасвим модерна песма. Кад год види отворено плавичасту боју, та му боја замирише као да је његова драга пред њим. А кад год замирише крин онда му се указује пред очима отворена плавичаста боја, а то је — она. У тој песми наређао је 16 боја и 14 мирисова. У том погледу надбио је све модерне песнике.

Ни један, у истини велики песник, не може данас да одвоји боју од мириса. јер према најновијим песничким проналасцима, свака боја мирише и сваки мирис има боју. Ко то не осећа и не види, нема ни песничког носа, ви песничких очију. Зато сваки данашњи велики песник, пева о мирису боја и боји мириса.

Кад су се тога дана састали на шеталишту и била реч о тој његовој 36-тој песми, она изусти помало заједљиво овакав суд: Та песма мирише ми као ноћ, а има боју као сува болест. — Видело се, да га је то заболело, јер у онај мах нису били ни сами. Ипак је прогутао и стао доказивати, како велику улогу морају да играју боје и мириси у данашњој појезији.

Она га је замолила кад су били на само да не пише више песме. И то не само да не штампа, него да никако не пише песме.

Он је обећао.

После 2 недеље дана питала га је: Је ли писао.

Оч метну руку на срце и рече: — Ни реда!