Žena

220 ВЕНА

— Не би требало ништа да вам се чини. Будите стрпљиви па ћете може бити чути.

И Ружа и отац навалише на њу, да то буде што скорије.

Песник се у себи исчуђавао, али је и сада био далеко од тога, да реши загонетку.

ж ~ ж

Од онога дана била је Јулка доста замишљена. И песник и Ружа говорили су јој да је заљубљена. Али није била заљубљена. Баш сад кад се већ Ружа удаје, и кад јој она није на сметњи хтела је да се уда и она. Да сам што учила, мислила је; да имам занимања, могла бих лакше остати девојка, ал овако би био живот без цели. Помишљала је, да отпочне сад учити какву струку, али би се отац томе опирао, а и њој се није бог зна како милило.

С тим је брзо била начисто. Удаће се. Али за кога 2 Било је подоста оних, који су је облетали. Али да ли њу или њезин новац То је требало испробати. Јер после оне пробе са песником, још је мање хтела да налета.

Највише се ломила око двојице. Па се онда реши за господина Симу. Он је био економ. Учио је економске школе, видео је и света, али је био у понашању ипак доста медведаст. Иначе изгледаше простодушан и добра срца. Отац му је био некад јако имућан, али од кад је потписао свом братићу меницу и изгубио више од 100 хиљада форината, материјално стање њихово није више било ружичасто. Он је много облетао око ње, јер кад год је ишао „у варош“ на пијацу, морао је пролазити поред њихове куће.

Дакле њега ће да проба. И то озбиљно. Кад је први пут прошао поред њихове куће, а она била напољу, застаде, да разговара с њом. У свему му је опонирала и била заједљива, чисто би се могло рећи увредљива. Он се убезекнуо. Јер дотле она није помислила да би јој може бити могао бити муж, и разговарала је с њим као познаником. —

Који јој је данас враг, помисли у себи. Па јој онда

- . = оопоооао -<-