Žena

ЖЕНА 21

Шта деца мисле. (Стари листак из новог буквара.)

Посред великих дана, које сад преживљујемо, "вредно је да знамо, шта нам деца мисле. ,

5 Деца мисле оно, на што их природа нагони, на што их прилике, у којима се крећу изазову, што од старијих приме, што им старији наметну.

Природа њихова нема ни за часак мира. Природа их гони да мисле, брзо да мисле и брзо да раде. Деца живље природе живо мисле и живо раде. М кад имају крај себе своје старије, заштитнике и чуваре, који их издаље прате и упућују, њихове су мисли ведре и чисте. Њихов је рад једар и ваљан.

Њихову природу нека нико насилно не угушује, јер што је у раду више њихове природе, тим се боље учвршћује сталност карактера њихова за будући живот. А кад се жива деца не надгледају и не упућују; утврђују се у њима моћи живе природе њине, које могу да одведу на рђаву страну и да поставе чврсте основе лажна и лабава карактера.

Ништа није теже васпитачу, него шибљике живе природе подржавати да право расту, да се не накриве. За то треба већ васпитне уметности, јер ту се боре васпитна начела с необузданом природом неразумна детета.

Лакше је сгроге мере предузимати и шибљику | крхати, него је одржати да право иде без многих чворова. Истина, чворови се временом растање и губе, али увек остаје место, где су били избочени. Крхање шибљике крајња је мера. Тешко је дочекати, да нова, права шибљика истера.

Против природе тешко се борити, па се и дете тешко бори против своје природе. Зато му треба по-' моћи старијих. Ту помоћ му старији морају обазриво пружити, лако, неосетно. Ако опази, да му је натурују осетно, насилно, нарав му се буни, мисли му се ускомешају и он ради — противно. Помоћ му је само. _ онда права помоћ, кад му тако лако долази, као да је поникла из његових рођених мисли, из његове

#