Žena

30 ; ЖЕНА

тога надутог, уображеног човека: Шта је то мало, а шта велико. Рећи ће вам ма шта, јер не зна. Питајте | га: Где је граница лепога, а где почиње ружно 2 Сплешће се, као пиле у кучине. Питајте га: Зашто је. снег бео, а зашто је вода мокраг Он не зна ни то.

— Па и то је истина, чико!

— И онда оне тице злослутнице питају: Како се. само сме усудити човек са онако варљивим чулима и са онако малом памећу, да решава највећу загонетку2 | Ми не познајемо ни оно, што нам је пред очима и. што можемо узети у руке. Не познајемо довољно ни“ себе, ни оно што је у нама, а хоћемо да уђемо у траг. бесконачном свету и ономе што је од нас тако далеко. и докле очи наше не допиру. Па смо још дрзнули,. да познамо смер безграничне природе и циљ нашега. живота. Оно што смо ми ООВРВЛИ капу и опанке“и. _ нож, знамо шта ће нам; али ми нисмо створили ни

природу ни оне снаге у природи, ни живот, па ни. човека, и нећемо никад дознати циљ свега тога. |

— И против тога се не може ништа рећи, чико.

— Видиш дете, велики научењак Август Кант, казао је: Свака је филозофија лажна! А мудрац Хегл ударио је филозофију још јаче по глави, када је казао: Свака је филолофија истинита, у времену, у коме је постала. И сви су филозофи ударили истину по глави, јер је сваки измислио другу истину. Сваки је са својом новом истином побрисао стару. А за сваким је до лазио други да му докаже, како је он био на стран путици. Нема ни једне старе истине, нема ни једног идола, што га нови људи нису оборили у прашин И неће бити ни једне истине, што је нови људи неће исмејати. |

— А шта се може казати против тога, чико, кај је то истина. |

— И онда оне кукумавке кажу: Свет и живот човека најбоље разумеју они, који опружише отворе руке, па узели од света и живота оно, што им дају Који су много знали, много су патили. И док се мудр намудроваше, дотле се луде науживаше.

— Па зар то није истина чико2!