Žena

ЖЕНА 1 31

— И они, који хоће да останемо слепи, кажу: Што да парамо у свету облаке, кад у том свету ништа изменути не можемо. Ми само јуримо за напретком. А оно мало напретка, што га постигосмо, платили смо скупо. Колико се великих умова помрачило у томе послу Зашто хоћемо тако високо да узлетимо, кад немамо крила2

— Па зар то: није истина чикоз!

— И онда још кажу: После оноликог мудровања осећамо данас беду и невољу много дубље, “но што ју је осећао прастари човек. Шта нам је дала такозвана култура и напредако Разнежиле су нас, размазиле и дегенерисале. На једној страни .читамо славопоје људскоме уму, читамо о великим проналасцима човековим, а на другој страни читамо о просјацима, пијаницама, варалицама, блудницима и скитницама. Болести се множе сваког дана ито болести, које истичу из недовољне исхране, из недовољна морала и непаметна живота. Где је ту наука и култура»! То су само празне речи. · 6 )

— И зар то није истина чакоз!

— И онда још кажу: Све је више људи, који пуне луднице и тавнице. А све је више људи, који одузимају себи живот. А мане човекове прелазе на децу његову. Та деца долазе на свет са телесним и душевним жигом. Брак, обвијен песничком одећом по«стао је подсмеј. Пољупци су нам постали трговачка роба, која се данас отворено износи на пијацу. У такозваним средиштима културе, у великим варошима, свако је треће одрасло женскиње — блудница. Живци су нам раздрускани, раслабљени, број полуделих множи се сваког дана. То је одговор природе на наша бесомучна културна. напрезања и мудријања. Наше је мудровање остало на папиру, а луди живот нас је довео до прага пропасти.

— На жалост чико, тако је. |

— Француски књижевник, Рени де Гурмон, стао је већ над отворену раку човечанства и изговара. — надгробно слово;

— Збиља чиког!