Žena
ЖЕНА 51 тере у Србији имале неоцењених заслуга, што су људи враћајући се са крвава бојишта, нашли још живота на своме огњишту, А уопште су све жене овога рата показале довољно и срца и памети, да могу при изборима водити бригу 9 својој држави и својим милима.
Женскиње на великим школама, У Бечу је дошло већ. дотле, да на медицинском и филозофском факултету има више женскиња од мушкиња. Још 1916. године било је на медицинском одељењу 643 мушких слушалаца, а 410 женских, Али веп 1917. године смањио се број мушких слушалаца на 466, а број женскиња порастао је на 552. По | „Посестрима“. Новосадска српска женска читаоница = „Посестрима“ продужила је поново свој рад. На почетку светског рата морала је обуставити рад, па јој узеше чаки новац. Сад ће јој новац вратити. Као што је познато, новосадска женска читаоница није од оне врсте, као мушке читаонице. Читаоница је отворена само недељом по подне, у једној школи, где се састају чланице, и тамо увек по нека чланица чита, предаје и разговарају се о питањима, што их се највећма тичу. „Посестрима“ имала јен своју књижницу, приређивала је сваке године забаву, почела је да ради на установи, која ће осигурати болесне чланице, али је на сваком кораку налазила на запреку власти. Данас под новим приликама и уредбама уверене смо, да ће нам нове власти помагати наш рад, а не да га одмажу и онемогућују. „Посестрима“ ради на томе, да стече нових чланица, па да удвојеном снагом настави свој прекинути рад. Познато нам је, да је пре рата било у више наших места речи о томе, да се оснују женске читаонице у облику „Г Тосестриме“, али је те покушаје спречио рат. Сад су изгледи најбољи, и ми се надамо успеху наших женских читаоница. |
Најглавније питање наше будућности. Др. М. Поповић“ говорио је у Новом Саду о дечјем питању. Изнео је, да је то најглавније питање наше будућности.
Међу осталом рече:
Наш народ је у прошлости много патио, и зато нас данас нема по броју онолико, колико би требало. Ако узмемо, да нас је у Средњем Веку било 2—3 милиона, излази, да би нас данас морало бити до 90 милиона, а нас нема више од 12 милона, Турци, Немци и Мађари нам нису дали да се ра-
-