Žena

52 ЖЕНА

звијамо, и сви душмани наши радили су систематски на уништењу нашем.

Данас морамо обратити велику пажњу нашему подмлатку, | Деце се код нас, додуше, много рађа, али и много умире.

Морамо тежити, дакле, да имамо велик број деце, да су нам деца здрава и да су добро васпштана.

· _ Дечје питање је оно, о коме се данас свугде много говори. Уводе се дечји дани и недеље, приређују дечје изложбе и говори о њима по црквама. Вилзон и други државници и велики људи, много пажње посвећују деци.

- И код нас, рече, ова година мора бити дечја година. Код нас је дечје питање важније, можда, него код икојега другога народа. Опустошене су нам читаве покрајине. Само је у Босни пропало око 160 хиљада деце. За време аустријске окупације било је само у Београду око 8 хиљада туберкулозне деце. Радити се, дакле, мора на брзом спасавању. Говорник је изложио методе, помоћу којих можемо ове циљеве постићи. 4,000.000 деце захтевају од нас да посветимо сву своју пажњу и бригу њихову телесном и умном васпитању. Рад око васпитања деце се мора концентрисати, јер је бољи, него рад на парче. У ту сврху се оснивају друштва за заштиту деце, која заједно представљају Савез друштва за дечје благостање. Задатак друштва је, да се брине за материјална средства, да се усавршава, . да прикупља сирочад, оснива Домове за сирочад, а централа прикупља податке о стању деце, даје директиве и т. д. “ Говорник је завршио речима Т. Рузвелта: „Ако хоћете да што учините за једног човека, треба да почнете пре него што је постао човек. Изглед на успех не лежи у раду са људима, већ с децом.“ КА _ Друштво за заштиту деце. Деца су нам у великој "опасности. Ми Срби из Баната, Бачке и Барање прегли смо били да заштитимо сиромашну децу наше браће из Босне и | Херцеговине. Деци у Србији, која су такође страдала, ми нисмо имали ни најмање могућности да помогнемо. А тамо · је тек права страхота. Сад је наше друштво за исхрану босанско-херцеговачке деце, коме је председник др. Коста

Хаџија, створило и друштво за заштиту деце у Србији. У прогласу на народ има: „У Краљевини Србији је коса смрти 'обарала не само војнике, него и децу. Многу је децу непри-