Žena

ЖЕНА 58

јатељ поубијао или по заробљеничким логорима потаманио, многа су деца у бегству од глади или напора изгинула. Браћа наша су одма похитала да спасу, отхране и подигну оно што се могло спасти. Њихов рад је показао већ досад леп успех. Сад, после ослобођења и уједињења целога народа Срба, Хрвата и Словенаца, започеће се на све стране рад за заштиту деце. Деца су нада и узданица наше лепе нове државе.

Нећемо ни ми да заостанемо за нашом браћом. Стога се основао у Новом Саду одбор, који ће порадити на том, да се не само у Новом Саду оснује Друштво за Заштиту Деце, него и да се ова мисао рашири и омили по целом овом нашем северном крају. То је исти онај одбор, који више од годину дана већ ради око очувања и смештања босанске деце. Срећа нашега племена је донела, да је међутим јуначка српска војска победила, да смо се ми ослободили, те сад можемо с већим полетом и у заједници с осталом нашом браћом, да свој посао наставимо.

Одбор, дакле, позива овим сву браћу и сестре, да при-

ступе оснивању овог друштва. Редовни члааови плаћају на.

· годину 6 динара или 12 круна, утемељачи најмање 50 динара (К 100) на годину, добротвори најмање 500 динара (К: 1000) једном за свагда, велики добротвори најмање 1000 динара (К 2000) једном за свагда. Чланарину прима благајник овога одбора Душан С. Монашевић, трговац.

На лађи између Новога Сада и Београда. На путничкој лађи, што путује између Новог Сада и Београда, видећете скоро свакога дана женскиње, са знаком црвеног крста, које носе београдском црвеном крсту у великим сандуцима и џаковима јестива и одела. Међу тим женскињама, које носе милодаре има и ратарских девојака. Озбиљне, трезвене, прожмане љубављу према браћи својој. ;

У учитељском конвикту новосадском има велика дворана, "што је сваки дан празне, а увек је пуна. Увек има неколико кола са села, што доносе милодаре. Тамо је млада, разборита и заузимљива ћерка градског начелника и жупана новосадског гђца Мица Живојновић, тамо су већином и ратарске кери Лепосава Першић, Катица Башић, Шана Жарић, Софија Радованова, свесне и заузимљиве женскиње, које по цео дан купе, нримају и сређују милодаре, па их носе и у Београд. Онога дана, када их нађох на лађи, носиле су 700 кошуља, 400