Žena

ЖЕНА 269

ал она га је ипак побратила. Тако га је и звала. Па њему, њеном побратину дао сам 3000 фор. да у житарској трговини на берзи, радимо у ортаклуку. Услови су били за мене ванредни. Хасну да делимо. Ако буде штете, да не губим ништа, него ми се кад год захтем враћа новац са 6 од сто интереса, кошто сам имао и у штедионици. Посао је на почетку пошао мало наопако ... А кад ми је затребило мало новаца, нисам могао у онај мах да добијем ништа од побратима.

Уздао сам се у мога стрица... Управо да се и нисам издао, јер није хтео ни да ме види, од како сам се венчао са гђом Бланком. Сам бог свети зна шта су му све наговорили противу ње, па чаки против њене тетке... Али ву Бланка и њени ипак хтели да покушам код стрица. Тетка је говорила: Муж се мора бринути. Но Стриц ми није ни пришао, и тада се догодила несрећа.

=— Није било новаца питао је радознало г. Стева, кад је Јоргован заћутао.

— Не! То би била тренутна незгода. Било је удешено да побратим мора дати, ако мој стриц не да. То би већ све свршила Бланкина тетка. Него се као што рекох догодила несрећа. Мене су затворили. Затворили су ме као бунтовника, који је дражио противу суграђана Немаца и против свију установа. Страшно је то кад човека дигну ноћу из постеље и одведу га на полицију без капе и без шешира. У оном мом очајању, ја сам се толико заборавио, .да сам посумњао, боже ми опрости грехе, чак на Бланку. | — У њену верност! Шта вам пада напамет 2! Ја нисам хтео да причам овде, на овом месту о оном најсветијем. Али вам сад већ морам казати, ко је госпођа Бланка. Јесте господо, за њом су трчали и мештани и странци, м не само млади него и старци. То није ни могло бити друкчије код онако лепе жене. А она% Нека јој је ма који странац пришло ма само мало ближе, она му је одмах добацила. Ви сте господин странац. Ви не знате ко сам ја и да имам мужа. За сад вам праштам. Подигла је гордо главу у отишла од њега као краљица. Ако се усудио по-

• ~