Žena

268 ЖЕНА

Моја Бланка ме никад није друкче звала него: „Мајн Кинд“, а вазда је била као од шећера. Није никад излазила друкче пред мене до ли намирисана. „Зна се на такозване госпође, који су обично прљаве, по 6 месеци не перу ни ноге. Моја је Бланка најмање сваки други дан ишла у варошко купатило, а сваке године водила ју је тетка на 4—5 недеља у Мехадију. Жена, која то не може, не рачуна у свету.

Ко је није познавао, тешко би веровао, да је онако ванредна кућеница и ради као црв. Јер није никад волела да ради пред другим, чак ни предамном. Кад дођем у редовно доба кући, она удеси послове тако, да ме дочека. Дођем ли мало изненада, већ шаље тетку и моли ме да се стрпим. Не жели да је нађем ознојену и умуцарану. Сирота радила, је чак и ноћу. Више ми се пута догодило, да се пробудим а ње нема. Знам већ шта је. Изађем у предсобље, тамо је већ њена тетка, смеје се и каже: Е види њушкала, опет сте је ухватили. Наравно да је у мојој соби. , |

Везе вам нову дувањару. Али немојте нипошто да примети, како сте је ухватили. То би јој покварило сву радост. Идите мирно и лезите. Ја ћу је одмах отерати, јер бога ми и време је. Ја одем и легнем, а кад она дође полако, бојамчиво да је не осетим, ја се претварам као да сам у дубоком сну. Ево тако сам ја живио с мојом Бланком, могу рећи као два невина детенцета. А другог-трећег дана готова, је моја дувањара, а изгледа као да је дошла из Париза. Нико не би рекао да је то гђа Бланка везла.

Господин Стева изгледаше у почетку приповетке љут, но сад се разведрио. И пита: — А тај невини, детињасти живот мора да је прилично коштао 2

— Богме је коштао. Једино због тога било је мало неприлика. Бланка је штедила, колко је год могла. А ја, да ми не лежи новац у штедионици, упујио сам се у малу трговину. Бланкина тетка имала, је доброг познаника. Ванредан човек. Ал нисам казао истину, када сам рекао познаник. он јој је управ био побратим. Код њих знам нема побратима,