Žena

568 ЖЕНА

Кијавица траје обично неколико дана, па нестане, ако је и не дирамо. Али болесник треба да се чува за то време, јер сред кијавице лако назебе и добије другу болест, јер. сред кијавице нема јаког отпора према другим болестима.

Кијавица прелази, зато пазимо да је не наследимо. Не треба да се љубимо ни да спавамо са особама које имају. кијавицу, ни да употребљујемо њихове лаворе, пешкире, мараме.

Противу кијавице помаже кад се под носом поднаша водена пара, у којој је потопљена со. Код мале деце и стараца може јака кијавица бити опасна. Децу треба оставити неки дан у постељи; соба треба да је топла.

Месвестица. Несвестицом називамо, када сасвим, или у највећем степену престане рад мозга, сазнање се изгуби, а покрети, дисање, ток крви малакше у великој мери. Лакша несвестица показује ове знаке: појави се слабост у мускулима, месу, уши зује, пред очима игра, несвестица све јача, свест се изгуби. Пре несвестице лице постаје јако бледо, на челу се појави зној, а наступа осећај, као да се све окреће око човека. Несвестица обично пролази за неколико минута. Настаје дрхтање, зевање и услед дубоког дисања враћа се свест. Па и ако се болесник осећа слаб, наступа и осећај олакшања.

Кад наступи јака несвестица, почиње под истим знацима, само мало брже. Али несвестица је много јача и траје много дуже. Кадгод читаве сате или читаве дане, осећај и покрети застану, било не бије, и само једва опажљиво дисање разликује таковог онесвешћеног од мртваца. Онесвешћеност може понићи усљед јаких душевних но„треса, од изненађења, страха, услед гледања страховитих догађаја, услед јаких болова, услед удисања отрованих гасова, услед навале и нестанице крви из мозга и многих сличних узрока.

Пре свега побринимо. се, да онесвештени буде на свежем зраку; изнесимо га напоље или Ер и прозоре и врата собе. Треба скинути са болесника све што га сужава: корзет, ципеле и све друго. Ако је лице бледо, наместимо болесникову главу високо; ако је лице плавичасто и поднадувено, наместимо му главу ниско. Попрскајмо лице онесвешћенога воДом, чело и слепе очи сирћетом. Треба пробудити у болесника осећај мириса и због тога му држати под носом сирћета, етера, колонске воде. Треба и ноге поливати хладном водом.