Žena

118

ЖЕНА.

Српске жртве.

Једна жртва овог рата Међ' хиљаде сапатника, Имо кћерку милу, красну Била им је свима дика.

Он отишо у туђину

Да проживи како може, А Ти штити моје миле,

Свемогући драги Боже!

Званичник је тада био Имање му мала плата, Деца драга све им благо, Не треба им пуста злата.

Мајка скупи децу своју И одведе деду милу.

А деда их радо прима Децу драгу, здраву, чилу.

Унуке је своје воло

А највише њежну Данку, Сећаше га све младости

Пролетелом брзом санку.

У

Читала је деди књиге

И новости с ратних страна, Када беше шта жалосно Остала је заплакана.

Једног дана, то бијаше Кад Потјорек натраг крену, Силна хорда солдачије Цело село тад покрену.