Žena

ЖЕНА 119

Деда гледа силу, чудо, Што Србију тад прегази, Ћесарева војска силна Бега срамно и одлази.

Неко лупа, све се тресе, Киша сипи, пала тама, Страх све хвата од ужаса: У кући је нејач сама.

Четир звера оружана, Страшна лица, страшне очи Један рече, ха ево га! Старом деду он прискочи.

Сви дигоше бајонете, Опколише старца седа.

„Паре дај нам, старче, само Та зато смо дошли амо.“

„Богат нисам“, стари рече: „Осамдесет већ сам прошо“, „Ћути! Новац или живот! Рекох да сам за то дошо!“

Сви га редом опколише, Под грло му пушке меће, „Чујеш, новац! Ил видићеш Све небесне сјајне свеће.“

Клону Данка њежни цветак На мајчино меко крило,

А мајка је заклонила

Своје благо драго, мило.

Три пута је тако било:

Друга зверад друга лика, Ал по души и разбојству Један другом верна слика.