Žena

ж;

120 ЖЕНА

Разболе се од стра Данка, Шеснајст љета баш бројаше, Кад је младу у туђини Црном земљом закопаше.

Већ и деда санак снива И унуче ђаче младо, Селећи се, патећи се Млађан тако и он страдо.

Рат се сврши многи с врате На огњишта пуста своја, Празна срца, празне душе. Где су» Где су деца моја>

Од пламена све сагоре, (Оста љубав роду чиста. Аманет нам жртве наше, Српска. слава нек заблиста.

" Вуковар. Марина Божић.

О мушкарцима. Ш.

Јуче по вечери оцет ми се тужи жена: — Још "никако да ми даш чланак о мушкарцима. __— Та има још два дана времена!

— Има! Али ти није обичај чекати последњи час. Да не пишеш о мушкарцима, него о женама, имала бих рукопис зацело пре 8 дана.

— И раније, дико!

— Казала сам ти унапред, да ће тако бити. А смем ли знати: О чему неш писати у 3. броју»

— Што да нер! Опеваћу мушкима славопој.

— Само немој да претераш. Не умачи перо у златно мастило.