Žena
ЖЕНА 127
ПОЈАВА Ш. (Уљази послужштељ.)
Послужитељ (носи Писмо Марковићу). Молим, ово је писмо донео слуга из „Велике Кафане“. Марковић. Какво писмо
| Послужитељ (загледа писмо). Па онако писмо, кад и сва друга писма, само нема марке. Рекао бих, да није званично.
Марковић. Од куд писмо из „Велике Кафанег“ (узима писмо).
Послужитељ. Рекао бих, да је мушко писмо,
јер сам толико праксе већ стекао, за ово десет година
| мога, касти, званичења, да познајем, које је писала женска, а које мушка рука.
(Марковић и не слуша послужштеља, него приу лази к столу и ножем за писма ошвара писмо.) Знате, то је на прилику као и код госпођа и касти наших простих жена. Госпође и фрајле су лепо по моде обучене, па све миришу.
Марковић (прекида га). Не брбниј тол ко, него одлази, за послом!
Послужитељ (полугласно). Данас је опет на кратко насађен. Мора, да је код куће опет било циркуса са госпођом. Тој ће, Бога ми, пресести рат, црвени крст и болничарке (излази).
Марковић (слеже раменима и чита писмо). Драги рођаче! Мој Бранко добио сина, а ја унука. Доктор је наредио да нађемо доју. Мене су јутрос рано послали теби, да нађемо добру, здраву и ваљану доју и то што пре. Ја сам се од радости с браћом мало запио. Зато те молим, обави ти тај посао и без мене. Гледај па и ти дођи што пре у друштво на „габл“ и на фришко пиво. На ручак ме не чекајте. Грли те твој ујак Тоша (оставља писмо на сто.) Бадава! што дикла навикла. Мој Јар свагда нађе разлога, да буде весео.