Žena

128 | ЖЕНА

(Звони телефон). Опет тај проклети телефон (прилази к шелефону који непрестано звони).

Нека те ђаво носи, да те однесе! Хало! Ко ме тражи г Нови Садр Хало! Хало! Овде бележник Марковић. Сервус, Бранко ! Је си ли ти 2 Чуо сам, чуо сам. Честитам. Жив и здрав вам био (слуша) Јесте, стигао | је, баш сад ми је поручио (поправља се) Т. |. сад баш удешавамо где да тражимо доју. Знаш ја сам јако заузет „Црвеним Крстом“. Па онда и моја Смиља никако да се реши на операцију. (Слуша). Је ли нервознаг Ох, остави, молим те, крв ћу пропљувати. Ако овако даље потраје, њена љубомора и нервозност ће ме у гробље отерати. (Слуша). Добро, добро. Не брини се. Ја ћу већ гледати да нађемо добру дојкињу. (Мала пауза), Здраво! Чим уграбим мало времена, доћи ћу, да даривам малог..... Збиља, какво сте му име наменили» Радомирг Браво! Живео мали Радомир! Поздрави Дару. Нека се чува (оставља телефонску шкољку и прилази к столу.)

Да богме, човеку је хитно, а ујак се запио. А ја опет немам доста своје бриге и посла, него да трчим по селу, да тражим доју. (Застане, замисли се, затим отвори врата споредне собе.) Ки

Господине Бркићу, молим вас ходите мало, потребни сте ми.

ПОЈАВА ГМ.

Бркић (човек средњих година у изношеном салонском оделу са белим прслуком. Проседе ш лепо _ углађене косе са залисцима и дугим брковима. 110 лицу му се види, да је хроничан алкохоличар. 1[10нашање му је снисходљиво и услед претеране учти- . вости и усиљености да буде што финији — комично).

Стојим на услузи господину бележнику (клања се и стане по војнички — мирно). Заповедајте.

Марковић (показује руком на столицу). Изволите сести г. Бркићу.