Žena

"ЖЕНА 137

Послужитељ. Та, зато сам и дошао, да Вам кажем. С госпођом опет није нешто добро.

Марковић (тргне се). Шта рече» Није добро 2!

Послужитељ. Та, овај... како да кажем... чуо сам некакву вику и дреку. Баш је тамо била и гђа. Ната, гркиња. Нешто су се домунђавали и онда...

Марковић. И онда» Шта је било даље»

Послужитељ. Ама шта да Вам кажем, г. домине » Ви знате, да ја не волим женске приповетке. Ја кад ону моју погледим, а опна одмах занеми. Кажем Вам, код мене нема шушкања. Ја сам сит женске филозофије. Све су оне једнаке, Час плачу, час се смеју. Попусти им само једанпут, онда си одмах пропао. Кажем Вам, начисто пропао.

Марковић. Ама, добро, добро. Него ми реци шта су говориле, јеси ли чуо» Зашто је плакала моја жена >

Послужитељ. Ама кажем Вам — женска посла. Биће опет: рекла, казала... Бубице, Ништа друго него бубице (показује руком на главу). Само сам ја те бубице мојој истерао из главе још прве године, па сад лепота! Зна се ко је госа у кући. и

Марковић. Добро, можеш ићи. (Слуга излази. Марковић хода горе-доле по соби). Не разумем. Шта ју је опет снашло (излази).

ПОЈАВА 1Х.

(Улази послужитељ и Марковићка, на Којој се виде трагови патње, болести и нервозе. Иначе је она од лепших жена, укусно одевена без шешира са сунцо-

браном у руци.)

Марковићка (види да јој муж није у Канцеларији, оштро мери слугу). Па ти ми рече, да је мој; муж у канцеларији» Да се цело јутро није макао из, собе. Па где је»

Послужитељ. Ја сам овај час разговарао са, господином. Не знам куд је могао отићи.