Žena

136 | ЖЕНА |

Анђа. Па јесте, има ствари, које су и угодне и. неугодне, како се узме. Збиља! А где је г. бата Бр. кић» Имала бих мало посла с њим (оштро га мери). Хоћу неку ствар, да ми уреди.

Марковић (Који нервозно претура списе и отвара фијоке у столу). Послао сам га у село. Има да ми обави једну врло важну и хитну ствар.

Анђа (устаје; шронично с циљањем, полугласно). Дакле хитну и важну ствар.

Марковић. Збиља, ћати ће бити јако жао кад чује, да сте га тражили. Та он је Ваш стари и истрајни обожавалац (паронично), али да богме безнадежни. |

Анђа (увређено). Ја гт. Бркића одавна познајем. н је честит човек, али није моја прилика. Клањам се, г. Марковићу. Морам се журити на посао. (За себе.) Чекај, матори лупежу! Похватаћемо ми и твоје конце. (при излазу). Баш ми је тешко још једанпут дола"зити до г. ћате, али шта ћу, кад га нисам затекла у звању (с циљањем). Кад обави Вашу важну ствар, потражићу га (афектирајући). Било ми је врло мило. Службеница (излази).

Марковић (врти главом). О, да неспосне жене!

ПОЈАВА УШ. (улази послужитељ).

Марковић. Је ли се вратио г. Бркић»

_ Послужитељ. Е, јесте да! Неће се тај шале вратити. Мало час сам га видео на фијакеру, прошао је пијацом. Изгледа ми, да је добро повукао (показује руком), јер се заруменио као да је у саламури био. | Накривио клопош па све неке женске купи око себе, | Неке га псују, неке се смеју. Ђаво ће га знати шта му је наспело. А

Марковић (и не слуша шта говори слуга). Је си ли био код куће! Шта ради моја жена 2