Žena

150 ен ЖЕНА

добро испало. Овај заврзан је начинио читаву забуну, комедију (показује на Бркића, који се спљео Као пиле у кучине). Но то је јединствено !

Др. Живковић (слеже раменима). Не разумем. Ништа не разумем. (Чује се пред вратима жагор. Затим улазе Павло-

вић и Костић).

ПОЈАВА ХИ.

Павловић (добро очуван и свеж старац с цигаром у усти. Шешир је накривио, а закштио се великом ружом. С њим иде испод руке Костић. Обоје су весели и смеју се. Послужитељ им ошвара врата с речима: Извол'те, извол те! Обоје застану на улазу Ха, ха, ха! То је добро. То је врло добро испало. Костић (смеје се). Могу мислити, какве је буре

било услед тога. |

Марковић (весело иде на сусрет Павловићу). Ама, где сте, ујаче, Бог с Вама» Ја вам настрадао на сувом путу.

Павловић (бојаги озбиљно). Знам, знам (намигује на Костића). Све ми је познато. Него ти искрено морам рећи, да се томе нисам надао од тебе.

Марковићка (која држећи главу међу обе руке, седи невесела крај стола, скоро кроз плач). Да, да, ујаче, то сам дочекала од свог слатког мужа.

Марковић (гледа смешећи се Павловића). Ама доста је било, драги ујаче. Не сипајте и ви уље на жеравицу. Доста је сиротој било, јер она све то за · готово прима. | Марковићка (Павловићу). Ето видите, драги _ ујаче, какав је циник. Силом би, да ме обмане. Уместо, да као човек призна свој грех и да се покаје, он непрестано забашурује и поступа самном као са дететом. Павловић (расположено смеје се). Имаш право, |