Žena

ЖЕНА 149

јаности и оптужби Говори једном па да ствар рашчистимо и да гледамо свога посла.

Марковић (нервозно). Иди, молим те, какав повод. Бубице, болест или шта лије, само ти кажем и мени је већ доста. Већ ми је дозлогрдило.

Марковићка (пакосно). Та да! Дозлогрдило ти је, а мени нису дозлогрдили твоји покори и твоје владање, недостојно ожењена човека и мужа.

Марковић. О, буди Бог с нама! Шта да почнем и како да је уверим о својој невиности и верности. (Марковићки): Али Смиљо, веруј ми кунем ти се да ми ни на ум не пада..... |

Марковићка (прекиде га срдито). Е, јеси ли чуо, то је већ сувише! Успалио си се данаси тим он (показује на Бркића). Мислиш, родио се „принц“. Бацили сте се обоје у белу пену да нађете достојну доју малом „принцу“, јер, за Бога, бележник Милан Марковић није којеко.

Др. Живковић (изненађен, узврпољпо се, затим устаје и прилази к прозору). До сто врага, како је овде загушљиво. "

Марковић (гледа час на жену час на Бркића, зашим као да се нечег сетио, пљесне руке). Аха! Сад разумем. (БрЕићу). То сте ви, несретни човече, | начинили читаву збрку. (Весело). Ха, ха, ха! Сад разумем.

Бркић. Опростите, г. бележниче, на часну вам реч кажем, ја сам био дискретан колико год сам могаб. Али знате жене, ко жене. Свака вам је препреденија од сто ђавола.

Марковић (ражи нешто по столу). Ха, ха, ха! То је ванредно, то је одлично!

Марковићка (гледа час мужа, час БрЕића, час опет. доктора, који сам зачуђено посматра, шта се око њега догађа). Тако» Ти се дакле још смејеш7! Но јеси ли чуо, то је и сувише. (С презрењем). Теби је до смеја, уместо да се стидиш сам себе.

Марковић. Ха, ха, ха! Докторе драги, ово је