Žena

ЖЕНА 153

Јесењи пејсаж.

Месец у зениту азурнога свода...

Парк у немој дољи; сред њега алеја Јабланова старих — Кнежева идеја“При дну ње из стене ври кристална вода.

Под јабланом једним клупа, ко сеоска, И на њој њих двоје, загрљених лако И бледих обоје, ко да су од воска Срели се ту летос а не знају како.

Њезин поглед мио блуди негде тамо у » _ Далеко, далеко у мрак тихе ноћи,

Док би он по гдекад уздахнуо само,

Погледом јој црне испијајућ очи...

Љубоморни месец кроз лиснато грање Провирује немо и мотри их крадом;

Тихо све је, само чује се шаптање Јабланова старих мртвом променадом.

Седели су тако дуго, врло дуго,

К'о два нема кипа, ништа не зборећи; Волели се страсно, ал једно ни друго Никад ништа није хтело о том рећи.

И Нук један озго у чезнућу плаху С гране када крикну, ко деца у страху Тргоше се, руке стиснув једно другом...

У пољупцу врелом, страственом и дугом Расташе се немо к'о што су се срели—

Те ноћи су задњи ђулићи увели. Аранђеловац 1918. Ђ. Лазић

# У аранђеловачком парку налазисе дивна алеја јабланова, коју је за«садио кнез Михајло Обреновић.